Руде гвожђа су стене и минерали из којих се може економично екстраховати метално гвожђе. Руде су обично богате оксидима гвожђа и варирају у боји од тамно сиве, светло жуте, тамно љубичасте до зарђало црвене. Само гвожђе се обично налази у облику магнетита (Фе3О4), хематита (Фе2О3), гетита, лимонита или сидерита. Хематит је такође познат као "природна руда". Назив се односи на ране године рударства, када су одређене хематитне руде садржавале 66% гвожђа и могле су се директно убацивати у високе пећи. Гвоздена руда је сировина која се користи за производњу сировог гвожђа, које је једна од главних сировина за производњу челика. 98% ископане жељезне руде се користи за производњу челика.

Руда гвожђа у Минесоти је заправо откривена док су копачи трагали за златом. Пошто је предмет њихове потраге било злато, гвожђе је игнорисано. Испоставило се да ће гвожђе постати много вредније за северну Минесоту од мале количине пронађеног злата.

Гвоздена руда је откривена на три ланца гвожђа у различито време. Прва руда испоручена из Вермилион ланца била је 1884, Месаби 1892, а Кујуна 1911.